Како поправити игру у шаху?
Како подићи квалитет игре је још увек "тамни вилајет" за шаховске едукаторе.
Већина играча у својој каријери достигне одређени (релативно низак) ниво игре и ту застане, каже амерички велемајстор Ендрју Солтис у својој књизи Шта је потребно да се постане шаховски мајстор. Као да ударимо у невидљиви зид и ни макац даље. То је рецимо мој случај. Или је тај напредак ужасно спор без неких драматичних побољшања.
Још увек не постоји слагање у стручним круговима око тога како је најбоље приступити решавању питања побољшања игре, на чему треба радити, које технике су најделотворније и како најцелисходније искористити време за усавршавање.
Ево два примера од стране два велемајстора.
Немачки велемајстор Јан Густафсон поставља себи питање у једном видеу: "Како постати бољи у шаху?" и одговара: "Волео бих да знам". И додаје да је рад на отварањима било све што је он радио по том питању ("All I ever did was studying openings").
Македонски велемајстор Александар Чоловић у ауторском чланку за Chessable под насловом Прорачун варијанти је кључ даје своју визију. Он каже да се процес побољшања углавном врти око акумулирања "сувог знања". Ту су отварања, средишњица, завршнице, тактика. Сви знају шта је најбољи потез у некој варијанти, шта је Карлсен играо у последњој партији итд.
Оно чему се посвећује много мање пажње је стицање, како их он назива, вештина ("skills"). Он ту помиње следеће:
1) прорачун варијанти,
2) разрада плана игре,
3) реализација оствареног преимућства,
4) ревидирање репертоара отварања.
Ово су била мишљења два велемајстора. Наравно, постоје силни ресурси који говоре о томе како да се поправи игра. На овом сајту имате такође пуно чланака на исту тему. Један од њих саветује да анализирате своје партије и да радите више Puzzle Rush ако желите да поправите игру.
.
Два начина размишљања
Да би био јасније у ком грму лежи зец када раправљамо ово питање, треба прво да осветлимо који су начини размишљања и доношења одлука у шаху (уствари ово је универзално питање за свако поље људског деловања).
Постоје два супротстављена начина. Један је брз, интуитиван, аутоматски начин доношења одлука за решавање проблема без свесног размишљања. Он долази од нагомиланог искуства и стечених навика. У суштини, то је резултат еволуције у функцији одржања врсте којим се штеди енергија и време и подиже општа ефикасност рада мозга. Постоје мишљење да неких 95 постотака свих одлука доносимо на овај начин.
Други начин размишљања се укључује у погон само онда када први начин из било ког разлога није у стању да донесе брзу одлуку. То може да буде нова непозната ситуација или постоји судар између два или више досадашњих сазнања у разумевању конкретног стања ствари. Овај начин размишљања је рационалан, аналитички, користи логику. За разлику од првог ми смо потпуно свесни онога шта радимо. Једна од најважнијих ствари у шаху, а која се тиче овог другог начина доношења одлука, је оно што називамо прорачун варијанти.
Још једна важна ствар која се дотиче стицања знања и, што је много важније, његовог разумевања и наше способности да га усвојимо и претворимо у концептуално знање, а затим применимо у пракси је следеће: Суштина стицања сваког истинског знања и разумевања (а видећемо ниже да Крамник интуицију дефинише као разумевање) је његово пребацивање у царство несвесног и подсвесног и његова аутоматизација. Тако да постане инстинкт, интуиција, "друго ја", штоно кажу енглези, second nature (дочим, гледајући више изложена два начина доношења одлука, испада да је то уствари "прво ја").
Интуиција насупрот логици
Сада се поставља питање: који од два поменута начина размишљања је важнији?
Да не би пуно мудровали, ја ћу само да наведем шта о томе кажу највећи, штоно кажу "корифеји" шаховске игре (о томе сам недавно на овом сајту објавио текст на енглеском, ако некога занима да више прочита шта кажу великани).
Таљ
На затварању совјетског првенства 1974. године, разговарају два победника, Таљ и Бељавски. Каже њему Таљ: "Саша, ти одлично рачунаш варијанте. Али ти заиста треба да радиш више на интуицији". Такође је познато да је Таљу често једини аргумент за одигравање неког потеза био: Осећам да је то добар потез ("Я так чувствую, это хорошо!"). Дакле, интуиција.
Каспаров
У својој књизи Како живот имитира шах каже највећи "политичар" међу шахистима и највећи шахиста међу политичарима ово: "Прво говори интуиција, а тек онда долази прорачун". Интуиција нуди потез, а онда прорачун само има задатак да потврди његову солидност.
Ананд
Када су га питали у једном интервјуу који је радио Chessbase: "Да ли може за вас да се каже да сте ви играч који игра на интуицију? Да када погледате позицију, идеја дође у моменту"? Ананд одговара потврдно објашњавајући како је тај нерв развио играјући пуно блиц у клубу "Миша Таљ" у Мадрасу на почетку своје каријере.
Крамник
Такође се ослања на интуицију. По њему то је моментално разумевање позиције које тешко може да се објасни логичким путем.
Карлсен
Ако још постоји неки неверни Тома, ево шта каже првак света у интервјуу часопису Time: "То тешко може да се објасни, али често прави потез се једноставно осети".
На другом месту каже: "И заиста, шах је углавном интуиција. Када се игра класични шах, барем у мом случају, моја интуиција ми каже нешто. Она ми да идеју шта хоћу да играм. Онда имам пуно времена да проверим ту идеју и да ми прорачун неколико варијанти потврди да ли сам био у праву. У блицу ви немате тај луксуз. Ви само играте оно што вам каже интуиција. Ту нема пуно размишљања. Наравно, ја и ту рачунам неке варијанте, али обично радим оно што ми прво падне на памет".
Шах је игра идеја и интуиције, а не потеза
Магнус и немачка глумица Ева Хаберман на премијери филма Жртва пешака у Берлину 2015. г.
.
Ако смо лепо утврдили да су интуиција, играчке навике и начин размишљања које смо изградили кључни у доношењу добрих одлука за шаховском таблом, зашто онда да се не окренемо у том правцу и да видмо како можемо да едукујемо интуицију и тако повисимо квалитет наше игре? Нешто што ниједан постојећи метод за побољшање игре не разматра.
Ту одмах наилазимо на, наизглед, непремостиву тешкоћу, а то је:
Како да приступимо, изменимо и култивишемо интуицију, нешто што припада подсвесној сфери мозга?!