21. век, а још увек се не зна најбољи начин за напредовање у шаху!?

This is a version, in Serbian, of my recent blog on how to improve in chess by promoting better thinking skills.

.

Постоје врло различита, чак опречна мишљења о томе на који начин се постаје бољи у шаху. Нажалост, не постоји општа сагласност по том питању (од значаја за многе од нас играча), ни међу едукаторима, ни међу људима од “струке”, укључујући и науку. Ово је на неки начин изненађује с обзиром да се ради о игри која је присутна дуго, вековима. 

Више наведено мишљење долази од америчког истраживачког психолога и когнитивног научника, ауторa књиге Невидљиви горила и други начини како нас интуиција обмањује (Invisible Gorilla and Other Ways Our Intuitions Deceive Us) у интервјуу за Perpetual podcast. Чабрис је истовремено и шаховски мајстор код USCF (Aмеричка шаховска федерација). Па ипак, чини се да све ове квалификације ни мало не помажу Чабрису да има иоле бољу представу о томе који је најбољи и најефикаснији начин да се постане бољи у шаху.

.

ИДЕЈЕ СА КОЈИМА ЖИВИМО

Решили сте да радите на шаху како би поправили игру. Где треба почети?

• Да ли студирати отварања?
• Да ли изоштрити тактичко чуло?
• Да ли проширити знање о завршницама?
• Да ли усавршити начин прорачуна варијанти?

Колико времена посветити и како поделити међу свим овим различитим материјама?

Па ипак, колико год свако од наведених поља за усавршавање изгледа значајно, није потребно да стекнете детаљно знање у сваком од њих да би постали бољи шахиста. Постоји нешто што је далеко важније, а то је унапређење начина размишљања! Треба се усредсредити на то какао изградити делотворнији ментални склоп, што је много више битно него стицање посебних знања (отварања, тактика итд.).

На овом месту поставља се питање како шахисти, као и људи уопштено узев, размишљају? Појам тзв. менталних модела је кључан за разумевање процеса размишљања (више о моделима мишљења можете да прочитате овде).

Ментални модел је дубоко усађен концепт, идеја, "поглед на свет", слика, било која унутрашња представа која помаже да себи објаснимо како ствари функционишу у свету око нас. То су менталне "пречице" које имају огромну улогу код размишљања, расуђивања и одлучивања. Ове менталне конструкције су јако елементарне природе. Ми поједностављујемо ствари да би објаснили сву сложеност света око нас употребом ових несавршених модела. Упркос томе, они су најјаче ментално оружје које нам стоји на располагању.

Уопште се не поставља питање да ли треба да их користимо, или не. Иако скуп веома простих идеја и веровања које, било свесно, било несвесно формирамо као резултат нашег искуства, ми једноставно не можемо да функционишемо без њих. Рад ових подсвесних менталних "пречица" преводи се у оно што нам говори наша интуиција. (важно је да се подсетимо да се највећи број наших одлука на дневном нивоу доноси управо коришћењем интуиције, а не свесног расуђивања.) Уствари, "пречице" су плод еволуције и борбе за опстанак, средство којим се олакшава доношење одлука у ситуацијама када немамо довољно информација за одлучивање и времена за рамишљање).

.

НЕВИДЉИВЕ СИЛЕ КОЈЕ ОБЛИКУЈУ НАШЕ РАЗМИШЉАЊЕ

Свако од нас размишља на посебан начин с обзиром да сви ми градимо јединствен скуп модела мишљења који чине наш ментални склоп, а све на рачун нашег животног искуства. Сваки од ових модела мишљења је тако елементаран да ми једноставно нисмо ни свесни да они постоје и да имају тако важну улогу у одлучивању.

"Мисаони процес у избору потеза је у суштини елементарне природе. Током експеримената које спроводе психолози (нпр. методом гласног размишљања) шахисти никад не помињу те елементарне менталне критеријуме ["пречице"], мада их, разумљиво, следе у одабиру потеза. Ово не може да се нађе нигде у књигама и ја сам дошао до сазнања да ни сами шахисти нису свесни како размишљају. Токови размишљања код доношења одлуке о наредном потезу подсећају мање-више на правила граматике. Ми их несевесно следимо да би себи представили ситуацију на табли на један смислен начин." фински мајстор ФИДЕ и когнитивни научник Перти Сарилуома (Pertti Saariluoma, рејтинг 2350)

Из овог разлога, ни Карлсен, ни било ко од нас није у стању да објасни свој ток размишљања за следећи потез. Светски првак је врло јасан у томе шта га води код доношења одлуке за таблом. То је интуиција. Али како се све то одвија у мозгу, није јасно ни самом Карлсену, а још мање већ поменутом америчком научнику Чабрису.

Оно што сигурно знамо је да један јако ефикасан репертоар менталних пречица "одрађује посао" за Карлсена, а да ни он сам није свестан како. Па ипак, у ком правцу Карлсен оријентише пажњу на оно што је битно на табли, како он разуме позицију и какве потезе интуитивно доноси (и тек онда проверава ваљаност прорачуном - и то само у случају ако има времена за размишљање!), све то зависи од менталних модела мижљења. Они дају смисао свеколиком нашем искуству. Свако искуство без њих било би само неусвојени "сирови материјал". Гледајуђи из тог угла, време и напор које утрошимо на студирању било које шаховске теме остали би бесмислени и дали врло малу корист уколико се не би усвојили на подсвесном нивоу. Оно што је неопходно је да се ново знање повеже са усвојеним концептима које већ користимо, односно апстрахује и генерализује као нови концепти који се додају постојећем менталном склопу за решавање проблема и доношење наших одлука. То је ешто као усвајање нове навике. Само тако може ново знање да буде примењиво као ефикасан, интуитивни одговор у новонасталим ситуацијама.

Поглед у дубине шаховског мозга (сцена ис позоришног комада "Завршница" Семјуела Бекета 

.

Ментални модели не делују засебно. Зависно од контекста, користи се један мањи број, који има највећу "тежину", од укупног репертоара које поседујемо.

Ток размишљања креће од најједноставнијих, а онда они активирају повезане, сложеније концепте који су карактеристични за наш начин размишљања. Упркос тврдњи финског професора Сарилуоме да играчи нису свесни идеја које користе код одабира потеза, то није сасвим тачно. Ево шта откривамо код експеримента који је холандски шаховски мајстор и психолог де Грот (de Groot, Мисао и избор у шаху/The Thought and Choice in Chess, 1965), спровео 1938. г., применом методе гласног размишљања, са водећим шахистима свог времена (Аљехин, Еве, Керес, Фајн итд.) 

.      

КЕРЕС: "Да прво погледамо да ли негде има узимања; да ли су неке фигуре директно нападнуте?"

АЉЕХИН: "Да ли је нападнути пешак на b2 стварно у опасности?"

ЕВЕ: "...у позицији у којој коњ "виси"; "ловац је преоптерећен"; "ловац на h2 није брањен"; "ова фигура је везана" итд.

.

Као што се лепо да видети, сви почињу разматрање позиције са најелементарнијим концептом свег шаха, а то су међусобни односи и функције фигура (руски велемајстор Авербах дефинише 4 основне фигурне везе: напад, ограничавање и везивање непријатељских фигура, као и одбрану својих фигура).

Лични алгоритам у тражењу потеза који користе Керес и Аљехин креће од нападнутих фигура. Еве полази од тога да ли су фигуре брањене и коју функцију врше. У даљем току размишљања они праве асоцијације и повезују ове најпростије идеје са сложенијм, а које су релевантне у датој позицији. А шта су оне заправо и како цео ток њиховог размишљања иде, ми то не знамо (можда ће мајстор и научник Чабрис да објасни једног дана).

.

НАПРЕДАК У ШАХУ ПРЕКО НОВЕ ВЕРЗИЈЕ ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА МИШЉЕЊА 

Да би шаховски мозак радио боље и брже, треба да користимо такве методе у тренингу које доприносе рафинирању или чак замени постојећих и формирању нових концепата. Камен темељац побољшања игре не лежи, дакле, у сировом знању отварања, завршница итд., већ у ширењу арсенала шаховских идеја које одређују и воде ток нашег начина размишљања.

Све ово подсећа на upgrade оперативног система на вашем мобилном телефону или laptop рачунару. Иако углавном невидљив за нас (обично се подсетимо да он уопште постоји када добијемо обавештење да је нова верзија спремна за download), оперативни систем је најважнији софтвер на рачунару. Он подржава најелементарније функције блиске хардверу, користи меморију и налаже процесору које операције треба да се изврше, које апликације да се стартују.

Све то подсећа на наш начин размишљања. Скуп основних модела мишљења (концепти и идеје) су наш невидљиви оперативни систем који води цео ток, углавном подсвесних, мисли и одлучује које специфично знање које поседујемо у меморији треба да се користи у датој позицији.

.

КАКО ВЕЖБАТИ ЗА СТИЦАЊЕ НОВИХ И БОЉИХ МЕНТАЛНИХ НАВИКА 

На крају, ево како би могао да изгледа нестандардни, алтернативни начин за побољшање игре, који се не би искључиво ослањао на усвајање специфичних знања (отварања, завршнице итд. које онда примените у пракси једном у двеста партија), већ на развијање нових генералних модела мишљења (који се користе код сваког потеза).

1) Изаберите једну шаховску област у којој желите да видите побољшање.

2) Применом "осмишљеног вежбања" (deliberate practice, начин усавршавања развијен од стране психолога, пок. професора Андерса Ериксона који се бавио питањем како постати експерт у било којој области, Peak: Secrets from the New Science of Expertise, 2016), а уз употребу свих извора (књиге, итд.) који вам стоје на располагању, ви продубљујете своје знање и разумевање у изабраној области.

3) Радите на овој шаховској теми до тачке "засићења" ума (Arthur Koestler, The Art of Creation, 1964), тј. све дотле док се није дубоко усвојила у вашој подсвести и постала део вашег начина размишљања кроз процес концептуализације сировог знања. Као резултат овог процеса, неколико модела мишљења биће додато у вашој бази шаховских идеја које користите све време у шаху. На тај начин, вис те унапредили ваш начин размишљања.

4) Када сте освојили ову тему, изаберите нову и поновите кораке 2) и 3)

Сада се поставља важно питање шта могу да буду ове теме за усавршавање? Ево неколика сугестија:

• Увек тражити објект за напад у позицији
• Препознавање слабих и јаких тачака/уочавање и креирање слабости у противничкој позицији (ова тачка је уско повезана са претходном)
• Игра пешацима (наравно)
• Коришћење тактике за стварање позиционог преимућства (small tactics)
• Уметност размене фигура
• Освајање и одржавање иницијативе
• Препознавање најважније карактеристике у позицији 
• итд. 

Као што се види, ово су све теме на једном вишем нивоу. Међутим, радећи на њима ви усвајате један одређен број основних шаховских идеја, нпр., усавршавање игре пешацима помаже бољем разумевању како се ослобађају и блокирају линије да би се активирао рад фигура, како се стварају јаке и слабе тачке, итд.

* * *

Као што је раније речено, не поставља се питање да ли треба да користимо абстрактне моделе мишљења или не. Питање је да ли желимо да радимо на њиховом унапређењу и да на тај начин едукујемо интуицију која подсвесно усмерава сав ток мисли и има највишу улогу у одлучивању код следећег потеза. У супротном, успоставља се један неефикасан начин размишљања и лоше навике који нас заправо спутавају и задржавају на путу ка унапређењу игре.

Као што сте видели на почетку текста, најбољи и најефикаснији начин за усавршавање у шаху није апсолутно јасан чак ни шаховском мајстору и научнику Чабрису, експерту у научној области која се управо бави мишљењем!?

Стога је зачуђујуће када чујемо да он каже (у већ поменутом подкасту): "Био сам изненађен када кажу да проучавање отварања није добро. Уствари, отварања су јако практична ствар и инвестирање у њих даје врло добре практичне резултате".

Нажалост, моје мишљење је да отварања пружају најмањи могући ROI (Return on Investment), тј. резултат у односу на уложен труд и време у вези покушаја да се побољша игра и уколико је циљ да се унапреди начин размишљања.  

Мишљење Чабриса се коси са свим оним што сам ја покушао да објасним у овом чланку.

Можда би научник који се бави процесима мишљења треабло да се окрене и посвети управо томе, како функционише мозак шахисте и шта може да се уради да се боље осветли природа абстрактних модела и изнађу нове, модерне методе за њихово усвајање у циљу подизања нивоа и квалитета игре.           

.

Све ваше сугестије и мишљење по овом важном питању су добродошли! Хвала